Uloga upravnika zgrada u savremenom urbanom životu je neizmerno važna. Sa više od deset godina iskustva u upravljanju nekretninama, postaje jasno da je jedan od ključnih zadataka upravnika ne samo efikasno upravljanje resursima već i obezbeđivanje mira i sigurnosti svih stanara. U ovom kontekstu, značaj ažurnih evidencija stanara, posebno u objektima gde se stanovi izdaju, savremenih interfonskih sistema i sigurnih ulaznih vrata, postaje temelj za održavanje reda i sigurnosti.
Dodavanje dodatnog sloja sigurnosti putem video nadzora predstavlja logičan korak ka modernizaciji stambenih zajednica. Ova inicijativa zahteva finansijsku podršku iz investicionog fonda zgrade, gde je za pokretanje potrebna dvotrećinska većina glasova stanara. Međutim, proces uvođenja video nadzora nije bez svojih pravnih i etičkih izazova, posebno kada je reč o privatnosti.
Pravni okvir, kakav trenutno postoji, direktno ne reguliše pitanje video nadzora u stambenim zgradama, osim kroz opšte odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zbog toga je ključno pristupiti ovom zadatku sa razumevanjem i poštovanjem privatnosti stanara, uz obavezno dobijanje pismene saglasnosti većine. Transparentnost u komunikaciji o postojanju i svrsi nadzora je od suštinskog značaja, uz istaknuto obaveštenje i jasno definisane kontakte za eventualnu potrebu pristupa snimcima.
Profesionalizam u instalaciji i održavanju sistema je neophodan, uz angažovanje licenciranih firmi specijalizovanih za tehničku zaštitu. Razlozi za uvođenje video nadzora trebaju biti jasno definisani, pri čemu je zaštita ljudi i njihove imovine, kao i unapređenje funkcionalnosti zajedničkih prostora, imperativ.
Pri odabiru lokacija za kamere, potrebno je osigurati da se ne snima više prostora nego što je neophodno za ostvarivanje svrhe obrade podataka, fokusirajući se na pristupne tačke i zajedničke prostore, dok se istovremeno izbegava nadzor nad privatnim prostorima. Zakon o privatnom obezbeđenju može poslužiti kao vodič u definisanju pravilne upotrebe i obrade podataka skupljenih kroz video nadzor.
Iako je tehnički moguće omogućiti stanarima uživo praćenje snimaka, takva praksa bi trebala biti izbegnuta zbog visokog rizika zloupotrebe i dubokog zadiranja u privatnost pojedinca. U slučaju zloupotrebe, pogođene strane imaju pravo da se obrate Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti, koji ima ovlašćenje da preduzme korektivne mere u skladu sa zakonom.
Zaključno, integracija video nadzora u stambene zgrade nosi sa sobom brojne prednosti ali i izazove. Pristupanjem ovom pitanju sa profesionalizmom, transparentnošću i etičkom odgovornošću, upravnici mogu znatno poboljšati kvalitet života svojih stanara, promovišući sigurnost i privatnost kao temeljne vrednosti stambene zajednice.
Za ponudu Za upravljanje zgradom
