FAQ Zakon o upravljanju i odrđavanju stambenih zgrada

1. Šta podrazumeva stambena politika u kontekstu Zakona o upravljanju i održavanju stambenih zgrada?

Stambena politika, kako je definisano Zakonom o upravljanju i održavanju stambenih zgrada, odnosi se na skup mera i delovanja usmerenih na unapređenje uslova stanovanja. To uključuje obezbeđivanje dostupnog stanovanja za sve građane, pružanje stambene podrške, kao i očuvanje i poboljšanje kvaliteta i vrednosti stambenog fonda. Stambena politika usklađena je s opštim usmerenjima ekonomskog i socijalnog razvoja Republike Srbije.

2. Koja je razlika između stambene i poslovne zgrade prema ovom Zakonu?

Prema Zakonu, stambena zgrada je objekat namenjen primarno za stanovanje i sastoji se od najmanje tri stana. Poslovna zgrada, s druge strane, je objekat namenjen za obavljanje različitih delatnosti (kao što su kancelarijski ili trgovinski prostori) i sastoji se od jednog ili više poslovnih prostora.

3. Šta podrazumevaju zajednički delovi zgrade?

Zajednički delovi zgrade obuhvataju one delove zgrade koji nisu ekskluzivno namenjeni pojedinačnom vlasniku ili korisniku. To uključuje, ali nije ograničeno na, stepeništa, hodnike, liftove, krovove, temelje zgrade, zajedničke terase, kao i instalacije i uređaje koji služe za opštu upotrebu svih stanara zgrade. Svi vlasnici imaju pravo i obavezu učešća u održavanju ovih delova.

4. Kako se finansira održavanje zajedničkih delova zgrade?

Održavanje zajedničkih delova zgrade finansira se kroz mesečne doprinose svih vlasnika posebnih delova zgrade. Visina doprinosa određuje se na osnovu odluke skupštine stanara, a sredstva se koriste za pokrivanje troškova poput čišćenja, popravki, održavanja liftova i drugih zajedničkih prostora i instalacija.

5. Koja su prava i obaveze upravnika zgrade?

Upravnik zgrade ima brojne obaveze, uključujući predstavljanje stambene zajednice, organizaciju održavanja zajedničkih delova, vođenje evidencije o vlasnicima i korisnicima, kao i nadzor nad finansijama stambene zajednice. Upravnik je odgovoran za izvršavanje odluka skupštine stanara i za komunikaciju s pružaocima usluga i nadležnim institucijama.

6. Šta obuhvata pojam “hitne intervencije” u kontekstu održavanja zgrade?

Hitne intervencije su aktivnosti koje se izvode bez odlaganja radi zaštite života i zdravlja ljudi, njihove sigurnosti, zaštite imovine od oštećenja i vraćanja zgrade, njenih delova, uređaja, instalacija i opreme u stanje ispravnosti, upotrebljivosti i sigurnosti. Svaki vlasnik zgrade ili posebnog dela zgrade dužan je odmah po saznanju o potrebi za izvođenjem hitnih intervencija da obavesti upravnika ili profesionalnog upravnika u stambenoj zgradi. Upravnik ili profesionalni upravnik dužan je odmah po saznanju, a najkasnije u roku od 48 sati od saznanja, da preduzme odgovarajuće mere za izvođenje hitnih intervencija .

7. Ko je odgovoran za održavanje zgrade?

Obavezu da održavaju zgradu na način da od nje ili njenih zajedničkih delova ne preti opasnost imaju lica navedena u članu 15 Zakona, što uključuje vlasnike, stambene zajednice preko svojih organa ili profesionalnog upravnika, vlasnike posebnih delova za porodične kuće, te vlasnike posebnih delova preko svojih organa u zgradama koje nemaju nijedan poseban deo namenjen za stanovanje. Vlasnici ili korisnici samostalnih delova zgrade imaju obavezu da održavaju svoje delove na način koji obezbeđuje funkcionalnost tih delova zgrade i eliminiše opasnost od nastupanja štete ili nemogućnosti korišćenja drugih delova zgrade .

8. Kako se finansiraju radovi na održavanju zajedničkih delova zgrade?

Pored naknade koju plaćaju vlasnici posebnih delova, poslovi održavanja i unapređenja svojstava zgrade ili dela zgrade mogu se finansirati iz kredita, donacija i drugih izvora. Stambena zajednica može, radi dobijanja kredita, založiti potraživanja koja ima od vlasnika posebnih delova i druga svoja potraživanja. Takođe, u slučaju energetske sanacije zgrade, finansiranje aktivnosti je moguće i putem ugovaranja energetskih učinaka sa preduzećima ili preduzetnicima registrovanima za pružanje energetskih usluga, prema zakonu kojim se uređuje efikasno korišćenje energije .

9. Koje su dužnosti profesionalnog upravnika?

Profesionalni upravnik ima dužnost da zastupa i predstavlja stambenu zajednicu, podnosi prijave za upis stambene zajednice u registar, ističe rešenje o registraciji stambene zajednice, vrši popis i označavanje posebnih, zajedničkih i samostalnih delova zgrade, vodi evidenciju o vlasnicima i korisnicima posebnih delova, izvršava odluke stambene zajednice, predlaže i realizuje program održavanja, organizuje hitne intervencije, kontroliše izvođenje radova na održavanju, vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice, podnosi izveštaj o radu, te obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i odlukama stambene zajednice.

10. Kako se formira stambena zajednica i ko su njeni članovi?

Stambena zajednica se formira automatski s ciljem upravljanja, održavanja i unapređenja zajedničkih delova zgrade. Članovi stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova zgrade, uključujući stanove, poslovne prostore i garažna mesta. Stambena zajednica ima status pravnog lica i obavezna je da se registruje u skladu sa zakonom. Registracija stambene zajednice omogućava joj da kao pravno lice stiče prava i obaveze, ugovara radove, podnosi zahteve za finansiranje, te zastupa interese svojih članova u pravnim poslovima.

11. Šta obuhvata program održavanja zgrade?

Program održavanja zgrade je dokument koji detaljno opisuje sve planirane aktivnosti održavanja zajedničkih delova zgrade za određeni period. Program uključuje redovno održavanje (kao što je čišćenje, održavanje lifta, rasvete u zajedničkim prostorima), popravke i zamene dotrajalih elemenata (kao što su krov, fasada, instalacije) i eventualne aktivnosti unapređenja zgrade (kao što su energetska sanacija ili ugradnja novih zajedničkih uređaja). Program održavanja razvija i usvaja stambena zajednica, a njegovo izvršenje nadgleda upravnik ili profesionalni upravnik.

12. Kako se donose odluke unutar stambene zajednice?

Odluke unutar stambene zajednice donose se glasanjem na skupštini stambene zajednice, koja je najviše telo odlučivanja. Svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima pravo glasa, po principu jedan posebni deo jedan glas. Odluke se obično donose prostom većinom prisutnih članova, mada za neke važnije odluke, kao što su velike investicije ili promene u načinu upravljanja, može biti potrebna kvalifikovana većina ili čak jednoglasnost. Pravilnik o radu stambene zajednice detaljno definiše postupke za sazivanje skupštine, donošenje odluka i druga relevantna proceduralna pitanja.

13. Kako se rešavaju sporovi unutar stambene zajednice?

Sporovi unutar stambene zajednice rešavaju se dijalogom i medijacijom između uključenih strana kao prvi korak. U slučaju da se spor ne može rešiti unutrašnjim mehanizmima, strane mogu tražiti posredovanje treće strane, kao što je profesionalni mediator ili arbitražno telo. Ako i to ne dovede do rešenja, spor se može uputiti na rešavanje u sudskom postupku. Važno je napomenuti da zakon može predvideti posebne postupke za rešavanje određenih vrsta sporova povezanih s upravljanjem i održavanjem stambenih zgrada.

14. Kako se finansira održavanje stambene zgrade?

Finansiranje održavanja stambene zgrade uglavnom se vrši kroz mesečne doprinose članova stambene zajednice, čija visina zavisi od veličine njihovih posebnih delova zgrade i usvojenog programa održavanja. Dodatna sredstva mogu se prikupljati za posebne projekte ili veće popravke kroz jednokratne uplate. Stambena zajednica može takođe aplicirati za subvencije ili zajmove namenjene finansiranju poboljšanja energetske efikasnosti ili drugih unapređenja zgrade. Transparentno upravljanje finansijama, uključujući redovno izveštavanje o prihodima i rashodima, ključno je za održavanje povjerenja članova zajednice i efikasno finansiranje održavanja.

15. Kako se bira profesionalni upravnik?

Profesionalni upravnik bira se na osnovu odluke skupštine stambene zajednice. Proces obično uključuje prikupljanje ponuda od više kvalifikovanih firmi ili pojedinaca, evaluaciju njihovih kvalifikacija, iskustva i predloženih uslova saradnje, te konačni izbor kroz glasanje na skupštini. Važno je da profesionalni upravnik ima odgovarajuće licence i sertifikate, kao i iskustvo u upravljanju sličnim objektima. Takođe, preporučljivo je proveriti reference i recenzije kako bi se osigurala visoka kvaliteta usluga.

16. Kakva je uloga skupštine stambene zajednice?

Skupština stambene zajednice je najviši organ odlučivanja koji čine svi vlasnici posebnih delova zgrade. Skupština odlučuje o svim bitnim pitanjima vezanim za upravljanje, održavanje i unapređenje stambene zgrade, uključujući izbor upravnika, usvajanje programa održavanja, odobravanje budžeta i finansijskih izveštaja, te donošenje i izmenu pravilnika o radu stambene zajednice. Skupština se sastaje redovno, najmanje jednom godišnje, ili po potrebi, na zahtev upravnika ili određenog broja članova zajednice.

17. Šta obuhvata redovno održavanje stambene zgrade?

Redovno održavanje stambene zgrade ključno je za očuvanje njene vrednosti, sigurnosti i udobnosti stanovanja. Ovo održavanje tipično uključuje:

  1. Inspekciju i popravku krova, fasade i temelja kako bi se osigurala njihov integritet i sprečili problemi poput prokišnjavanja i oštećenja od vode.
  2. Održavanje sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC) za optimalnu efikasnost i udobnost.
  3. Provere i servisiranje liftova za siguran i efikasan rad.
  4. Održavanje zajedničkih prostorija, uključujući hodnike, stepeništa, i liftovske kabine, osiguravajući da su čisti i sigurni.
  5. Održavanje pripadajućeg prostora, poput dvorišta, parkinga, i zelenih površina, uključujući uređenje pejzaža, čišćenje i održavanje trotoara.
  6. Redovno testiranje i održavanje sigurnosnih sistema, kao što su protivpožarni alarmi, sprinkleri, i sigurnosne kamere.
  7. Revizija i popravka električnih sistema, osiguravajući da su sve instalacije ispravne i sigurne.

18. Šta se događa ako stanari ne plaćaju svoje obaveze za održavanje?

Ako stanari ne plaćaju svoje mesečne obaveze za održavanje, to može dovesti do finansijskih poteškoća za celu stambenu zajednicu i ometati planirano održavanje i popravke. U takvim situacijama, stambena zajednica može preduzeti nekoliko koraka:

Podsetnik i upozorenje: Prvo se šalje pisani podsetnik stanarima s neplaćenim doprinosima, upozoravajući ih na njihove obaveze i moguće posledice neplaćanja.
Plan otplate: Ako stanar ima finansijskih teškoća, može se dogovoriti plan otplate da se dugovanja izmire u razumnim rokovima.
Pravne mjere: Kao krajnje sredstvo, stambena zajednica može pokrenuti pravne postupke protiv stanara radi naplate duga. Ovo može uključivati podnošenje tužbe i, u ekstremnim slučajevima, prinudnu naplatu.

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *