Lift je stvar koju niko ne primećuje dok ne stane
Lift je jedna od onih stvari u zgradi koje svi koriste, svi podrazumevaju, a skoro niko ne primećuje dok ne prestane da radi. I to je problem. Jer lift nije sijalica u hodniku, pa možeš par dana da kažeš „ajde, zamenićemo kad stignemo“. Lift je zajednički uređaj koji direktno utiče na bezbednost ljudi, svakodnevno funkcionisanje zgrade, vrednost stanova i, vrlo konkretno, odgovornost stambene zajednice. Posebno u zgradama gde žive stariji ljudi, roditelji sa malom decom, osobe sa invaliditetom ili neko ko se svaki dan penje na sedmi sprat posle posla. Kada lift radi, niko ne kaže hvala. Kada stane, odjednom svi znaju ko je upravnik, ko je profesionalni upravnik, ko je održavalac, ko nije platio, ko je „kriv“ i zašto se to „uvek baš nama dešava“.
Lift je zajednička odgovornost stambene zajednice
E sada, poenta nije samo da lift „nekako radi“. Poenta je da lift bude bezbedan, redovno pregledan, uredno održavan i dokumentovan. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada lift jasno tretira kao deo zajedničkih delova zgrade, odnosno kao zajedničku opremu i uređaj namenjen zajedničkom korišćenju, zajedno sa instalacijama, gromobranima, protivpožarnom opremom i drugim delovima koji služe celoj zgradi. Drugim rečima, lift nije „ničiji“, nego je zajednička stvar svih vlasnika posebnih delova, a stambena zajednica mora da organizuje njegovo održavanje kao deo normalnog upravljanja zgradom. Sam zakon održavanje zgrade definiše kao aktivnosti kojima se obezbeđuje očuvanje funkcija i svojstava zgrade u skladu sa njenom namenom, naročito radi redovnog korišćenja i funkcionisanja zgrade, dok se održavanje sprovodi kroz hitne intervencije, tekuće održavanje i investiciono održavanje. Dakle, ovo nije dobra volja stanara. Ovo je obaveza. I to obaveza koja postoji baš zato da se ne bi čekalo da se dogodi kvar, nezgoda ili šteta.
Održavanje lifta nije samo trošak
Najveća greška koju stambene zajednice prave je što održavanje lifta posmatraju kao trošak, a ne kao sistem zaštite. Jer da, svakog meseca treba platiti servis. Da, treba platiti pregled. Da, nekad treba zameniti deo koji nije jeftin. Ali alternativa nije „uštedeli smo“. Alternativa je obično da se kvarovi ponavljaju, lift sve češće ispada iz rada, stanari gube živce, stariji ljudi praktično ostaju zarobljeni u stanovima, a stambena zajednica ulazi u zonu odgovornosti ako dođe do štete. Zakon o stanovanju i održavanju zgrada propisuje da obavezu održavanja imaju lica koja su dužna da organizuju održavanje tako da od zgrade, odnosno zajedničkih delova zgrade, ne preti opasnost nastanka štete. Takođe, ako se hitna intervencija mora izvesti, upravnik ili profesionalni upravnik mora po saznanju, a najkasnije u roku od 48 časova ako ranije nije objektivno moguće, da preduzme odgovarajuće mere, odnosno da obavesti organizaciju koja izvodi radove. Za propuštanje tih mera postoji odgovornost za štetu. I tu stvari prestaju da budu „komšijska rasprava u Viber grupi“ i postaju pravna i finansijska odgovornost.
Pravni i tehnički okvir za liftove u upotrebi
Kod liftova postoji još jedan poseban nivo propisa, jer lift nije samo deo zgrade, nego tehnički uređaj koji mora da ispunjava posebne bezbednosne zahteve. U Srbiji je važan Pravilnik o pregledima liftova u upotrebi, objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 105/2024, koji je stupio na snagu 3. januara 2025. godine i zamenio raniji pravilnik iz 2017. godine. Ovaj pravilnik propisuje redovne i vanredne preglede liftova u upotrebi, zahteve za bezbednost tokom veka upotrebe, kao i uslove koje moraju da ispune tela za pregled liftova. Prevedeno na normalan jezik: nije dovoljno da neko „baci pogled“ na lift. Mora da postoji održavanje, mora da postoji redovan pregled, mora da postoji odgovarajuća dokumentacija i mora da postoji odgovornost vlasnika lifta, što je u slučaju stambene zgrade praktično stambena zajednica kao zajednički organizovani vlasnici. Institut za standardizaciju Srbije posebno navodi da novi pravilnik donosi novine u pogledu poboljšanja bezbednosti postojećih liftova, minimalnih zahteva, kontrolne liste i rokova za sprovođenje zaštitnih mera, kao i jasnije kriterijume kada imenovano telo može staviti lift van upotrebe.
Redovni pregled i mesečno održavanje lifta
Dakle, šta konkretno mora da se radi? Prvo, vlasnik lifta obezbeđuje redovni i vanredni pregled lifta, održavanje lifta, poboljšanje bezbednosti postojećih liftova i spašavanje lica iz lifta. To piše vrlo direktno u članu 7 Pravilnika o pregledima liftova u upotrebi. Drugo, redovni pregled lifta obavlja se najmanje jednom godišnje i obavlja ga imenovano telo, dok lice koje održava lift učestvuje u tom pregledu. Treće, održavanje lifta obavlja se najmanje jednom mesečno. I to održavanje nije simbolična poseta servisera koji pritisne dugme i ode, nego obuhvata proveru bezbednosnih uređaja, kočnice, hvatačkog uređaja, graničnika brzine, krajnjih sklopki, vrata voznog okna, užadi ili lanaca, izolacije strujnih kola, priključaka, podmazivanje, proveru vožnje, pristajanja, nužnih izlaza i drugih elemenata koji mogu uticati na bezbednost. Ako se utvrdi neispravnost koja može dovesti do opasnog pogonskog stanja, lift mora privremeno da se stavi van upotrebe dok se problem ne otkloni. Znam, niko ne voli kad se lift isključi. Ali mnogo je bolje da lift stoji zato što je neko odgovoran primetio problem, nego da radi dok se svi nadaju da se ništa neće dogoditi.
Knjiga održavanja lifta
Posebno važna stvar je knjiga održavanja lifta. To je dosadan dokument dok ti ne zatreba, a onda odjednom postaje zlata vredan. Pravilnik propisuje da svaki lift mora da ima knjigu održavanja lifta, a ona sadrži opšte podatke o liftu, podatke o vlasniku, mestu ugradnje, instalateru, godini ugradnje, fabričkom broju, tehničkim karakteristikama, izmenama, održavanju, isključivanju lifta iz upotrebe zbog neispravnosti, proverama, intervencijama, utvrđenim nedostacima, otklanjanju nedostataka, zameni delova, održavaocu i licu nadležnom za spašavanje lica iz lifta. Drugim rečima, dobra stambena zajednica ne funkcioniše po principu „valjda je servis bio prošlog meseca“, nego zna kada je bio servis, šta je urađeno, šta je zabeleženo, koji deo je zamenjen, kada ističe pregled i ko je odgovoran ako se nešto desi. To je razlika između zgrade koja se vodi ozbiljno i zgrade koja čeka da je problem natera da se organizuje.
Spašavanje ljudi iz lifta nije improvizacija
Još jedna stvar koju stanari često ne znaju: spašavanje ljudi iz lifta nije improvizacija. Ne treba komšija sa petog sprata da „zna nešto oko struje“ i da otvara vrata lifta. Ne treba domar da pokušava herojski zahvat ako za to nije ovlašćen i obučen. Prema pravilniku, spašavanje lica iz lifta obavlja održavalac lifta, a održavalac mora da obezbedi da spasilačko osoblje može da uspostavi kontakt sa licima u kabini i da stigne do objekta i lifta u roku koji ne može biti duži od 60 minuta od dobijanja poziva, osim u vanrednim okolnostima. Podaci o spašavanju moraju da se upišu u knjigu održavanja. Ovo deluje kao detalj, ali nije detalj. To je procedura koja postoji zato što pogrešno spašavanje može biti opasnije od samog zaglavljivanja. Panika u kabini je neprijatna, ali nestručno otvaranje lifta može da napravi ozbiljan rizik. Zato ozbiljan ugovor o održavanju mora da pokriva i intervencije, i dostupnost, i jasne kontakte, i realno vreme reakcije.
Uloga upravnika i profesionalnog upravnika
Upravnik ili profesionalni upravnik ovde ima vrlo nezahvalnu, ali važnu ulogu. On nije serviser lifta i ne treba da glumi servisera. Ali mora da organizuje, prati, traži ponude, komunicira sa održavaocem, reaguje na prijave, saziva sednicu kada treba doneti odluku o većem ulaganju i vodi računa da zgrada ne sklizne u ono čuveno „nismo znali“. Zakon propisuje da profesionalni upravnik prima prijave kvarova i drugih problema svakog dana u nedelji u periodu od 00 do 24 časa, evidentira prijave, obezbeđuje izvršenje radova na hitnim intervencijama i predlaže skupštini visinu naknade za održavanje na osnovu najmanje tri prikupljene ponude od lica koja se bave održavanjem. Takođe, profesionalni upravnik odgovara stambenoj zajednici za štetu koju ona trpi zbog njegovih propusta u radu, kao i vlasnicima posebnih delova ako zbog tih propusta pretrpe štetu. Znači nije poenta da upravnik bude omiljen u zgradi. Poenta je da bude odgovoran, organizovan i dovoljno uporan da stvari koje moraju da se urade stvarno budu urađene.
Finansiranje, popravke i modernizacija lifta
Naravno, tu dolazimo do novca. Jer u svakoj zgradi postoji trenutak kada se svi slažu da lift treba da radi, ali se odjednom manje ljudi slaže da to treba i da se plati. I tu je realnost vrlo prosta: lift se ne održava od dobre atmosfere u ulazu. Održava se od novca, ugovora, redovnih uplata i odluka stambene zajednice. Ako lift ima 30, 40 ili 50 godina, mesečno održavanje može da drži sistem u životu, ali ne može magično da poništi starost opreme. Nekada je potreban veći zahvat, zamena komponenti, modernizacija ili ozbiljno investiciono održavanje. I to je onaj trenutak kada pametna zgrada ne pita „kako da ovo odložimo“, nego „kako da ovo isplaniramo da nas ne udari sve odjednom“. Jer investiciono održavanje je uvek skupo kada se radi panično, posle kvara, pod pritiskom i bez plana. Mnogo je lakše kada se zna stanje lifta, kada postoji godišnji izveštaj, kada održavalac na vreme upozorava šta dolazi, kada skupština ima fond i kada stanari razumeju da ne plaćaju „upravnika“, nego sopstvenu bezbednost, komfor i vrednost nekretnine.
Inspekcijski nadzor i odgovornost
Ako stambena zajednica ne organizuje održavanje, stvari mogu otići i dalje od neprijatnosti. Zakon predviđa inspekcijski nadzor. Građevinski inspektor ima pravo i obavezu da proverava da li se korišćenjem zgrade dovodi u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost zgrade i imovine, kao i da li se zgrada održava u skladu sa programom održavanja. Ako nadzirani subjekat ne preduzme mere, inspektor može naložiti donošenje ili sprovođenje programa održavanja i obavljanje radova neophodnih za otklanjanje neposredne opasnosti po život, zdravlje ljudi i materijalna dobra. Zakon takođe predviđa da, ako se ne izvrše potrebne aktivnosti održavanja, a zbog toga mogu nastati štetne posledice po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, jedinica lokalne samouprave može preuzeti radove, uz pravo regresa prema onima koji su bili dužni da ih sami preduzmu. Drugim rečima, može zgrada da ignoriše problem neko vreme, ali problem ne ignoriše zgradu.
Kako izgleda dobro organizovano održavanje lifta
Najzdraviji pristup je da stambena zajednica napravi jednostavan sistem. Da ima ugovor sa kvalifikovanim održavaocem lifta. Da se zna ko prima prijave i kome se zove kada lift stane. Da se mesečno održavanje stvarno sprovodi. Da se redovni godišnji pregled ne propušta. Da se knjiga održavanja čuva i popunjava. Da se izveštaji čitaju, a ne samo odlažu u fasciklu. Da se kvarovi ne rešavaju najjeftinijim improvizacijama, nego u skladu sa pravilnikom i preporukama stručnih lica. Da se stanarima jasno objasni zašto se nešto plaća, jer ljudi mnogo lakše prihvate trošak kada razumeju rizik koji se time skida sa vrata. I da se za starije liftove napravi plan modernizacije, makar fazno, jer lift koji je decenijama radio bez ozbiljnog ulaganja u jednom trenutku prestaje da bude „dobar stari lift“ i postaje tempirana obaveza.
Šta stanari treba da proveravaju
Dakle, ako živiš u stambenoj zajednici, ne treba da te zanima lift samo kada stane. Treba da te zanima da li postoji održavalac, kada je bio poslednji mesečni servis, kada je bio poslednji godišnji pregled, da li je knjiga održavanja uredna, da li su primedbe iz izveštaja otklonjene i da li zgrada ima plan za veće popravke. Nije to paranoja. To je normalno upravljanje zajedničkom imovinom. Jer lift u zgradi nije luksuz. On je infrastruktura svakodnevnog života. I kada ga održavaš kako treba, ništa spektakularno se ne desi. Ljudi uđu, pritisnu dugme, izađu na svom spratu i nastave dan. Baš u tome je poenta. Dobar lift je onaj o kome niko ne mora da razmišlja, zato što je neko na vreme razmišljao umesto svih.
Izvori i dodatne informacije
Ovu završnu celinu prikaži diskretno, manjom tipografijom od glavnog teksta.
Potreban vam je profesionalni upravnik?
Uvedite red u upravljanje zgradom.
Ako želite jasnu komunikaciju sa stanarima, urednu evidenciju troškova, bržu reakciju na probleme i profesionalno vođenje stambene zajednice, javite nam se. Profi Upravnik vam pomaže da zgrada funkcioniše mirnije, preglednije i odgovornije.
Nazad na blog
